Povodom najave početka izgradnja velikog tržnog centra Delta Planet na mestu gde se nalazio logor Topovske šupe, u e-novinama je publikovan intervju sa Jovanom Bajfordom, čije početak prenosimo ovde.
Razgovarao: Damjan Pavlica
[…] Nedavno je najavljeno da će izgradnja velikog tržnog centra kod Autokomande, na mestu na kome se tokom Drugog svetskog rata nalazio koncentracioni logor Topovske šupe, početi na proleće 2013. Kako se desilo da grad Beograd proda to zemljište, odnosno da odustane od obećanja da će voditi računa o tom lokalitetu?
J.B. Zemljište na kome se nekada nalazio logor Topovske šupe prodato je investitorima još pre šest ili sedam godina. Za tako nešto nije bilo pravnih prepreka jer ova lokacija, za razliku od Sajmišta na primer, nikada nije proglašena za kulturno dobro, niti je na bilo koji drugi način zaštićena. Štaviše, tokom čitavog posleratnog perioda logor Topovske šupe bio je gotovo izbrisan iz kolektivnog sećanja. U arhivama SUBNOR-a naišao sam na nekoliko registara logora u Jugoslaviji koje je ovo udruženje sastavljalo tokom šezdesetih godina prošlog veka (u vreme kada se krenulo sa sistematskom obeležavanjem koncentracionih logora), na kome se Topovske šupe uopšte ne spominju. Razlog treba tražiti u činjenici da je ovaj logor postajao veoma kratko, svega nekoliko meseci, i da je u njemu bilo zatočeno isključivo jevrejsko i romsko civilno stanovništvo. Prema tome, događaji koji su se u njemu odvijali nisu se uklapali u dominantni narativ o logorima kao mestima revolucionarnog angažovanja i otpora. Osim toga, s obzirom na to da, osim jedne male grupe Roma i jednog Jevrejina, niko iz Topovskih šupa nije izašao živ, ne treba isključiti mogućnost da oni koji su u posleratnom periodu bili zaduženi za očuvanje sećanja na mesta stradanja, jednostavno nisu ni znali da je ovaj logor ikada postojao.
Prva inicijativa da se Topovske šupe obeleže pokrenuta je krajem sedamdesetih, kada je na Autokomandi planirana gradnja Autobuske stanice “Jug”. Tada se lokalni odbor SUBNOR-a saglasio da zgrade iz vremena logora budu porušene, s tim da se u okviru novoizgrađenog objekta podigne mali spomenik. Međutim, ceo projekat je ubrzo potom napušten. Petnaestak godina kasnije, 1994. godine, žrtve Topovskih šupa dobijaju prvu spomen ploču, ali ona biva postavljena na pogrešnom mestu: umesto na Autokomandi, okačena je na zgradu tramvajskih šupa u Bulevaru kralja Aleksandra. Teško da se može zamisliti bolji primer nemara prema ovom logoru i opšteg neznanja o topografiji stradanja u prestonici. Nakon ovog debakla, jevrejska zajednica je pokrenula akciju da se prava lokacija logora dostojno obeleži ali nije naišla na razumevanje. Spomen ploča žrtvama postavljena je na ogoljenom zidu na obodu nekadašnjeg logorskog kompleksa tek 27. januara 2006. godine, na dan obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Međutim, u to vreme, parcele između Tabanovačke ulice, Trga oslobođenja i autoputa već su dobile novog vlasnika, a planovi izgradnje velelepnog poslovnog i tržnog centra već su bili u pripremi. […]
Pročitajte ceo intervju na http://www.e-novine.com/index.php?news=67360
