24.01.2012. Pred Vrhovnim sudom u Madridu 24. januara 2012. počelo je suđenje španskom sudiji Baltasaru Garsonu koji je optužen da je nameravao da istražuje slučajeve nestalih osoba u vreme Frankove diktature, kršeći time Zakon o amnestiji. Sudiji Garsonu, koji se proslavio istragama o kršenju ljudskih prava širom sveta, preti kazna zabrane bavljenja svojom profesijom i do 20 godina, čime bi tom 56-godišnjem sudiji bila okončana karijera. Kada je otvorio istragu, Garson je naložio otvaranje 19 masovnih grobnica koje se nalaze u celoj zemlji, uključujući i grobnicu u Granadi u kojoj je pokopan pesnik Federiko Garsia Lorka, koga su frankisti ubili 1936. Politički pritisak na sudiju Garsona dokaz je o kontinuitetu elita u postfrankističkoj Španiji. O nedodirljivosti protagonista političke, finansijske, vojne i bezbednosne elite frankističke Španije, odgovornih za krvavo nasleđe i brutalno represiranje španskog naroda, dovoljno svedoči jedan naizgled sitan istorijski detalj: ni danas državne vlasti Španije ne dozvoljavaju da se otkriju zemni ostaci najznačajnijeg modernog španskog pesnika Frederika Garsije Lorke, iako je mesto pokopa pesnikovih ostataka moguće rekonstruisati zahvaljujući sačuvanoj policijskoj dokumentaciji, koja je pod embargom kako bi se zaštitili predstavnici jedne zloglasne epohe.
http://www.e-novine.com/svet/svet-licnosti/57696-Faistiki-progon-sudije-Garsona.html
Pretraga
Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44.
The suffering of the Roma in Serbia during the Holocaust