Cilj projekta je bio kroz izvannastavne aktivnosti potaknuti učenike da uz pomoć nastavnika i stručnjaka iz područja nacionalsocijalizma i holokausta, kulturnih djelatnika, fotografa, dizajnera, kustosa, umjetnika i arhivista istražuju lokalnu povijest te osmisle i oblikuju umjetničke projekte. U projektu su sudjelovale srednje škole iz Zaprešića, Koprivnice, Veszpréma, Sarajeva i Beograda. Svaka je škola radila u različitom mediju, a učenici su sudjelovali u svim fazama rada. Nastala su dva dokumentarna filma, kazališna predstava, muzejska izložba i privremeno bilježenje sjećanja u javnom prostoru. Učenici su kreativno i strasno prionuli razradi scenarija, snimanju i montaži, pisanju tekstualnog predloška kazališne predstave i glumi, oblikovanju i sadržajnoj pripremi privremene intervencije na glavnom trgu te istražuju, fotografiranju i postavi izložbe u historijskom muzeju što će na ljetnoj školi u Novom Vinodolskom predstaviti svojim vršnjacima.

Nositelj projekta: Goethe-Institut Kroatien

Partneri projekta „Dvostruki teret“: Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću (Zagreb), Forum za primenjenu istoriju (Beograd), Festival tolerancije – Festival suvremenog židovskog filma (Zagreb), Historijski muzej Bosne i Hercegovine (Sarajevo) i zaklada „Stiftung Gedenkstätten Buchenwald und Mittelbau-Dora“ (Weimar). Pridruženi partneri: FKVK Zaprešić, Muzej grada Koprivnice, BITEF teatar (Beograd), Muzej istorije Jugoslavije (Beograd)

Škole: Srednja škola „Ban Josip Jelačić“ (Zaprešić), Gimnazija „Obala“ (Sarajevo), Gimnazija „Fran Galović“ (Koprivnica), Gimnazija „Lovassy-László“ (Veszprém) i Treća gimnazija (Beograd)

Preuzmite saopštenje za javnost: Završen projekt Dvostruki teret.pdf

Više informacija:

http://www.goethe.de/dvostrukiteret
http://www.facebook.com/dvostrukiteret.doppeltelast

Koncept, režija i dramaturgija: Jelena i Milena Bogavac

Premijera: 27. mart 2015, 20:00, Bitef teatar, Beograd

Predstava Nevidljivi spomenici nastala je kroz višemesečni istraživački, umetnički i edukativni proces tokom koga su učenici i učenice Treće beogradske gimnazije proučavali istoriju Evrope, Beograda i svojih porodica u Drugom svetskom ratu. Tekst predstave zasnovan je na ukrštanju ličnih priča, istorijskih dokumenata, pisama, svedočanstava i podataka iz knjige Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44 koju su uredili Rena Raedle i Milovan Pisarri. Ovoj knjizi, predstava duguje i podnaslov: priručnik za čitanje grada.

I ako tematizuje jedno istorijsko razdoblje, ovo nije istorijska predstava. Ona se bazira na savremenoj interpretaciji sećanja na Drugi svetski rat i na otkrivanju posledica koje su ovi događaji ostavili na Beograd, Srbiju i bivšu Jugoslaviju. Mladi izvođači/ce u ovoj predstavi govore u svoje ime, prezentujući publici istorijske činjenice koje su kroz proces naučili, ali i snažne emocije straha, tuge i besa, koje je bavljenje ovom temom u njima izazvalo.

Polazeći od činjenice da su u ratu i žrtve i zločinci – ljudi, ova predstava postavlja pitanja: šta je to što ljude tera da drugim ljudima nanose zlo i kakvu odgovornost podrazumeva sećanje na najmračnije događaje u istoriji čovečanstva? Istorija se ne uči da bi se znala prošlost, već da bi se razumeo savremeni trenutak. Ovo je ujedno i osnovna teza predstave Nevidljivi spomenici, kroz koju grupa mladih ljudi šalje snažnu antiratnu poruku: samo ako se uvek sećamo, nikad se neće ponoviti.

Na dan premijere 27.03.2015. predviđeno je i:
Stručno vođenje po Starom sajmištu za sve zainteresovane građane (u organizaciji Foruma za primenjenu istoriju) 16:30-18:00
Zainteresovani građani treba da se prijave na primenjenaistorija@gmail.com
Razgovor o predstavi, BITEF teatar, 21:30

Ko-autori/ke i izvođači/ce:
Jovana Antonijević, Anđela Babović, Vanja Božić, Dušan Cvetković, Ivona Despotović, Mirko Družijanić, Selena Ivanović, Petar Jovanović, Natalia Kidišević, Jovana Koldžić, Lana Macura, Milena Martinović,  Ana Memeti, Nevena Mijatović, Marko Milićević, Sofija Ostojić, Ana Stefanović, Ana Stojakov, Nina Srdić Hadži-Nešić, Manja Tomašević, Milana Tokić,
Jelena Vučinić, Marko Živković (učenici i učenice Treće beogradske gimnazije)

Originalna muzika: Attila Antal
Video: Igor Marković
Koreografija: Rada Kovačević
Asistent režije i saradnik za dikciju i scenski govor: Uroš Novović
Asistentkinja koreografkinje: Natalia Kidišević
Producentkinja: Jovana Janjić

Mentori/ke: Miloš Bajlovski, Biljana Bogojević, Jelena Kručičanin
(profesori i profesorke Treće beogradske gimnazije)

Stručni saradnici/ce i konsultanti/kinje: Rena Jeremić Raedle, Nenad Lajbenšperger, Ilija Malović, Ana Panić, Katarina Pejović, Tamara Petrović- Trifunović, Dubravka Stojanović, Marijana Stojčić, Aleksandar Todosijević

Posebnu zahvalnost dugujemo Veselinki Kastratović Ristić, Sari Sopić i Muzeju istorije Jugoslavije; Branki Džidić i Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu, Darku Ćiriću i Muzeju grada Beograda, Ivanu Ivanjiju, Centru za nenasilnu komunikaciju
i organizaciji Bibija.

O PROJEKTU:

Produkcija Nevidljivi spomenici deo je projekta Dvostruki teret: učenje o nacionalsocijalizmu i Holokaustu u Evropi iniciranog od strane Goethe Instituta iz Zagreba, Hrvatska. Projekat je namenjen učenicima i učenicama gimnazija iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Mađarske, a njegova osnovna ideja temelji se na zadatku da kroz učenje o nacionalsocijalizmu i Holokaustu, te posete spomen-područjima, muzejima i arhivima, uz podršku umetnika i kulturnih pedagoga, učenici i učenice izrade umetnička dela inspirisana istraživanjem.

Dvostruki teret je program podržan od strane Evropske Unije (program: „Evropa za građane“, aktivnost 4: Aktivno evropsko sećanje).

Službeni partneri projekta Dvostruki teret su: Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću (Zagreb), Forum za primenjenu istoriju (Beograd), Festival suvremenog židovskog filma (Zagreb), Historijski muzej Bosne i Hercegovine (Sarajevo), zaklada „Stiftung Gedenkstätten Buchenwald und Mittelbau-Dora“ (Vajmar). Sudeluju sledeće škole: Srednja škola „Ban Josip Jelačić“ iz Zaprešića, Gimnazija „Obala“ iz Sarajeva, Gimnazija „Fran Galović“ iz Koprivnice, Gimnazija „Lovaši Laslo“ iz Vesprema i Treća beogradska gimnazija.

O PARTNERIMA:

GOETHE-INSTITUT je kulturna ustanova Savezne Republike Nemačke koja deluje širom sveta, potpomažući učenje nemačkog jezika u inostranstvu i negujući međunarodnu kulturnu saradnju. Uz to, Goethe- Institut daje opširnu sliku Nemačke putem informacija o kulturnom, društvenom i političkom životu. Mreža Goethe-Instituta, Goethe-Centara, kulturnih društava, čitaonica i centara za ispite i učenje jezika,  više od pedeset godina preuzima središnje zadatke spoljne kulturne i obrazovne politike Savezne Republike Nemačke. www.goethe.de/zagreb
Voditeljka projekta: Katrin Ostwald-Richter
Koordinatorka projekta: Petra Vidović

BITEF teatar je avangardno pozorište smešteno u živopisan prostor rekonstruisane  evangelističke crkve, u središtu Beograda. Još od osnivanja 1989. godine, ideja Bitef teatra bila je širenje uticaja Bitef festivala, otkrivanje novih pozorišnih  tendencija, kao i pružanje prostora umetnicima i grupama čiji rad predstavlja iskorak iz tradicionalnih i utvrđenih granica scenskog izraza. To je pozorište  umetnika – istraživača, pozorište eksperimenta, pozorište koje stvara kulturu ne skrivajući se iza dominantnih kulturnih modela. Bitef je škola mišljenja i izraza. www.bitef.rs

TREĆA BEOGRADSKA GIMNAZIJA osnovana je 1859. i jedna je od najstarijih u Srbiji. U njoj je sproveden projekat dvojezične nastave, što znači da neki razredi slušaju sve predmete ne samo na srpskom nego i na francuskom i italijanskom jeziku. Gimnazija blisko sarađuje sa školama iz Francuske i Italije, budući da dvojezični razredi jednom godišnje odlaze na studijska putovanja. Zbog svoje arhitektonske i istorijske vrednosti, zgrada Treće beogradske gimnazije 1964.  proglašena je spomenikom kulture. Ovu gimnaziju pohađao je znameniti srpski pisac Borislav Pekić, zbog čega škola dodeljuje književnu nagradu koja nosi njegovo ime. www.trecagimnazija.edu.rs

FORUM ZA PRIMENJENU ISTORIJU (FPI) je udruženje osnovano 2013. godine i predstavlja platformu za produkciju znanja i javnu medijaciju istorije. Njegov cilj je da podstiče istorijsko učenje i javni diskurs o kontroverznim, prećutkivanim ili potisnutim događajima u istoriji i da na taj način omogući svim članovima društva da aktivno učestvuju u stvaranju jedne „istorije odozdo”. Svojim aktivnostima podržava istraživanje i kritičku diskusiju o istorijskim događajima i idejama, i obrazuje o društvenom i političkom potencijalu sećanja i istoriografije. Na ovaj način istorija postaje praktično sredstvo za menjanje društvene realnosti i može se koristiti – na kritičan način – u borbi za emancipaciju i socijalnu transformaciju. www.fpi.rs www.starosajmiste.info

Projekat Goethe-Instituta Kroatien. Realizovano sredstvima Europske unije.

Institute for Philosophy and Social Theory

​“The action started early morning, like the previous day at Jatagan mala, at Čukarica and Žarkovo. Around four o’clock, the German army surrounded the entire area, after which the gendarmes and policemen went from house to house and took away the men, saying that they are going to a hearing at the local gendarmerie station after which they would shortly return home, or would be taken to Ada for felling trees. Although they found the majority asleep, some had already known they would be taken away, probably because news about the raids carried out the previous day in neighbouring areas had spread over Marinkova bara too. In those chaotic moments, some tried to hide under the bed or at a neighbour’s, but they too were found or snitched on and taken away by force.”

There is an alarming void in historiography when it comes to dealing with the Second World War: the Roma genocide. Apart from a few exceptional efforts and writings that mostly come from the Roma community, the general scientific community is united by a broad ignorance towards the suffering of the Roma during the Holocaust and Serbia in this regard makes no difference.

This problem and the history of the genocide against Roma in Serbia during World War II will be discussed by Milovan Pisarri during the presentation of his study “The Suffering of the Roma in Serbia during the Holocaust”, which will be held on 26th of November 2014 at 12 PM at the Institute for Philosophy and Social Theory in Belgrade, 45 Kraljice Natalije street.

The study about the suffering of the Roma in Serbia during the Holocaust was published by the Forum for Applied History Belgrade  in Serbian and English language as part of the project “School of Remembrance”.

The research and publication were kindly supported by Rosa Luxemburg Foundation Southeast Europe.

A pdf of the English version of the book is available at: http://www.starosajmiste.info/blog/wpcontent/uploads/The-Suffering-of-the-Roma-in-Serbia-during-the-Holocaust-e-book.pdf

The Serbian version is available at: http://www.starosajmiste.info/blog/wp-content/uploads/Stradanje-Roma-u-Srbiji-za-vreme-Holokausta-e-book.pdf

The author: Milovan Pisarri (1980) received his doctorate in history at the University of Venice in 2011. His research interests are the Holocaust, the genocide against Roma, anti-fascism and the issue of the civilian population under occupation. He publishes articles in international journals and regularly participates in scientific conferences in Serbia and abroad. He currently works as an independent historian.

“Akcija je počela ranog jutra, kao i prethodnog dana u Jatagan mali, na Čukarici i u Žarkovu. Oko četiri sata, nemačka vojska je opkolila ceo kraj, nakon čega su žandarmi i policajci išli od kuće do kuće i odvodili muškarce, govoreći da će ići na saslušanje u lokalnu žandarmerijsku stanicu i da će se ubrzo vratiti svojim kućama, ili da će ići na seču drva na Adi. Iako su većinu zatekli dok su još spavali, neki su već znali da će biti odvedeni, verovatno zato što su se vesti o racijama izvršenim prethodnog dana u susednim krajevima proširile i po Marinkovoj bari. U tim haotičnim trenucima, neki su pokušali da se sakriju ispod kreveta ili kod nekog komšije, ali i oni 

Postoji jedna zastrašujuća praznina u interesovanjima istoričara koji se bave Drugim svetskim ratom, a to je genocid nad Romima. Ignorisanje teme ujedinjuje, osim retkih izuzetaka, čitave naučne zajednice na Starom kontinentu i šire i Srbija u tom pogledu ne predstavlja izuzetak.

O ovom problemu, kao i o istoriji genocida nad Romima u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata, govoriće se tokom predstavljanja studije Milovana Pisarija “Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta”, koje će se održati u sredu 26. novembra 2014. godine u 12 časova u sali Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu u Beogradu, Kraljice Natalije 45.

Knjiga je objavljena u oktobru ove godine kao deo aktivnosti Foruma za primenjenu istoriju na projektu Škola sećanja i njenu realizaciju omogućila je Fondacija Roza Luksemburg, kancelarija za Jugoistočnu Evropu.

Knjigu, kao i prevod na engleski jezik, možete da preuzmete na sekciji Literatura.

Milovan Pisarri (1980) doktorirao je istoriju 2011. godine na Univerzitetu u Veneciji. U svom istraživačkom radu bavi se Holokaustom, genocidom nad Romima, antifašizmom, pitanjem civilnog stanovništva pod okupacijom. Objavljuje članke u međunarodnim stručnim časopisima i redovno učestvuje na naučnim skupovima u Srbiji i inostranstvu. Trenutno radi kao nezavisni istoričar.

Zahtevamo: Stop rasističkim specijalnim zakonima, koji isključuju ljude! Protiv izolacije izbeglica u logorima! Svi ostaju – sa sigurnim pravom na ostanak.

Maltene svuda Romi se suočavaju sa rastom diskriminacije. Ona počinje sa isključivanjem iz obrazovanja i rada uz rasističke napade. Iz Nemačke se mesečno izvršavaju deportacije na Kosovo, u Srbiju i Makedoniju. U Francuskoj se deportuju čak i građani Evropske unije, samo zato što su Romi. U Mađarskoj ekstremno desna stranka Jobbik sakuplja glasove sa kampanjom koja huška protiv Roma, Jevreja i drugih manjina. Romi žive u strahu od ubistva. Nasilni protesti i napadi na Rome se dešavaju i u Bugarskoj i u Češkoj. Policija ne reaguje, ili deluje sama rasistički, o velikom broju napada se ne izveštava i dželati se ne osuđuju. Čak ni 8. aprila ne daju mira da se proslavi Međunarodni dan: najavljena je kolektivna deportacija 8. aprila iz Hanovera u Skopje i ovo deluje više nego cinično. Želimo da uz protest u Berlinu osudimo ove mere severnonemačkih zemalja (među ostalima Hamburg i Schleswig-Holstein) – i to glasno!

Velikom broju porodica preti deportacija iz Nemačke u budućnost koja je nesigurna. Ove porodice često žive u Nemačkoj preko 20 godina i njihova deca su se tamo rodila. Deportacija je posebno teška za decu, koja su prisiljena da napuštaju dom da bi se preselila i stranu zemlju, u kojoj ne razumeju zvanični jezik.

Dešavanja u vezi 8. aprila se održavaju ove godine uoči rasta rasizma protiv Roma. U više od 50 zemalja će se održati razne manifestacije. Pozivamo vas da postanete deo pokreta – širite vest vašim prijateljima i porodici, da bi i oni učestvovali. Dođite u Berlin 8. aprila, idemo zajedno do kancelarke u Bundeskanzleramt i dalje do Bundesrata. Vreme je da ustanemo i da pokažemo svetu da se ne plašimo i da nismo više spremni da tiho patimo. Mi smo građani Evrope sa istim pravima, iako smo manjina u svakoj zemlji, nismo preslabi ili preskromni da bismo rekli: Ushten Romalen – Roma Wake Up!

Zahtevamo preuzimanje odgovornosti za skoriju istoriju, za učešće Nemačke u ratovima: Više od 20 hiljada uništenih kuća tokom NATO-bombardovanja na Kosovu i sistematsko proganjanje 120.000 do 150.000 Roma sa Kosova. Nas je više od 12 miliona u Evropi, mi uočavamo istu situaciju, mi ćemo biti zajedno i čućemo se glasno! 8. aprila: Svi Romi Sveta ustanite protiv zla koja su počinjena protiv Roma i sećajte se žrtava rasističkih genocida – strahote prošlosti ne smemo da zaboravimo.

8. april je Međunarodni dan Roma. Toga dana, 1971. godine su se prvi put susreli predstavnici Roma iz 25 zemalja i osnovali su Romsku Uniju (Romani Union). Istog tog dana su odlučili da će da se izmene svi uvredljivi nazivi njihovog naroda sa rečju Rom (čovek). Odlučili su se tada za zajedniču zastavu, koja je plava i zelena, sa crvenom točkom u sredini.

Pozivaju vas organizacije: Bundes Roma Verband, Romano Bündnis Berlin, IniRromnja, Rroma Informations Zentrum, Rroma Aether Club Theater, RomaTrial, Roma Center Göttingen, alle bleiben!, Wakti Romano, Roma Thüringen, Roma Initiative Hamburg, Romano Drom Magdeburg

Preneto i prevedeno sa:
http://www.alle-bleiben.info/

Istorija stradanja Roma/kinja u Srbiji pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata još uvek je nedovoljno istražena i poznata. Učenje o stradanju bi doprinelo upoznavanju javnosti o izvršenom genocidu nad Romima, njegovim uzrocima i mehanizmima, ali bi i posledično ukazalo na sistemsku diskriminaciju i anticiganizam, koji su prisutni i danas – a sve u cilju prepoznavanja i sprečavanja ove pojave.

Konferenciji Škola sećanja je prisustvovalo pedesaet učesnika/ca, dok je interesovanje za konferenciju bilo mnogo veće. Ovo je bila i prilika da se kroz diskusije steknu nova saznanja o stradanjima i položaju Roma u Evropi i Srbiji u prošlosti i danas, kao i da se izloži viševekovni kontinuitet diskriminacije prema Romima i Romkinjama, kako na ovim prostorima tako i na prostoru čitave Evrope. U više navrata, a naročito tokom projekcija dokumentarnih filmova “Odšteta – pogrešna reč” i “Ovaj život poklonjen mi je”, koji su se bavili ličnim pričama Roma i Romkinja koji su preživeli Drugi svetski rat, prisutni/e su bili duboko potreseni svedočenjima intervjuisanih. Takođe, predstavljeni su i dokumenti sistemskog genocida nad Romima tokom Drugog svetskog rata na širem prostoru Evrope, kao i na prostoru Ex-Yu. Ova podsećanja na istorijske događaje su u velikoj meri podstakla prisutne na razmišljanja o savremenim mehanizmima diskriminacije prema Romima i Romkinjama, kao i duboko ukorenjenim stereotipima i predrasudama prema romskom narodu, a doprinela su i prepoznavanju njihove međusobne povezanosti i sličnosti.

Na konferenciji su govorili istoričari Igor Mitić i dr Milovan Pisarri, kao i prof. dr Đokica Jovanović, sociolog kulture, koji su predstavili istoriju i izneli istorijske činjenice o stradanju romskog naroda, zatim, istoričarke i autorke Priručnika o učenju o Holokaustu, Vesna Lučić i Sanja Ristić, kao i Ivan Radenković, teoretičar i aktivista, i Kenan Emini, internacionalni aktivista za prava Roma, a koji su govorili o savremenom stradanju i diskriminaciji.

Na samom kraju je organizovana i zajednička poseta muzeju “Logor 12. februar” na Crvenom krstu. Završetak konferencije je obeležio i zajednički rad na planiranju nastavka saradnje svih prisutnih tokom projekta, a koji se odnosi na doprinos obrazovanju o genocidu u školi, upoznavanje javnosti sa istraživanjem i znanjem o genocidu kroz medije, kao i potencijalima u obrazovanju i informisanju odraslih.

Zaključci radnih grupa se odnose na potrebe i planiranje budućih aktivnosti na reformi školskih planova i programa, kao što su uvođenje romskih pisaca u udžbenike za srpski jezik, kreiranje oglednih časova koji se bave temom stradanja romskog naroda i istraživanjem lokalnih istorija; zatim na ukazivanje na potrebe za jačanjem odgovornosti medija i uloge političkih partija za plasiranje važnih edukativnih informacija, ukazivanje na sistemsku diskriminaciju, kao i sagledavanje načina povezivanja i stvaranja partnerstava između javnog sektora, medija i organizacija civilnog društva.

Ovo trodnevno promišljanje, druženje i rad doveli su do zajedničkog zaključka organizatorki/ra i učesnika/ca o neophodnosti postojanja ovakve inicijative, kao i o potrebi za zajedničkim kontinuiranim radom na ovoj temi kao jedinoj mogućnosti eventualne promene društvene stvarnosti u kojoj se trenutno nalazimo.

U Nišu, 02.10.2013.

skola_secanja_nis_2013_apstrakti_i_biografije_predavaca_i_predavacica

Korisna literatura:

>> Informativna brošura o istoriji Roma, Projekat Romani na Univerzitetu u Gracu u tesnoj saradnji s projektom Saveta Evrope „Obrazovanje romske dece u Evropi“

>> Council of Europe, Ecri General Policy Recommendation no. 13 on Combating Anti-Gypsyism and Discrimination against Roma adopted on 24 June 2011 Strasbourg

>> Publikacija: Od migracije do deportacije. Prilozi kritičkoj analizi politike prema romskim migrantima i migrantkinjama u Evropi (uredio Vladan Jeremić)

>> K. Herold, Y. Robel, Romi kao žrtve genocida: politika sećanja u (Zapadnoj) Nemačkoj od 1945.

>> Etienne Balibar and Immanuel Wallerstein, Race, Nation, Class. Ambiguous Identities

>> J. Ranciere, Racism: A passion from above

>> http://www.romasinti.eu

Preporučujemo:

Predavanje Katrin Herold održano u Kulturnom Centru Rex u okviru projekta Poseta Starom Sajmištu, 06.10. 2012. godine: Romi i Sinti žrtve genocida: politika sećanja u (Zapadnoj) Nemačkoj od 1945. godine

)
Foto galerija:

Poslednjih godina vlada Srbije je prepoznala važnost podizanja svesti o stradanjima Jevreja u logorima tokom nacističke okupacije, te je 2012. godine podržala prvu privremenu izložbu o Holokaustu u Srbiji 1941 – 1944. Ipak, istorija stradanja Roma u Srbiji tokom Drugog svetskog rata još uvek nije dovoljno istražena i poznata. Nedostatak kulturnih događaja koji bi podsećali na ove zločine, i njihovo zanemarivanje u istoriografiji, pa čak potpuni izostatak u obrazovnom gradivu uopšte, doveli su do toga da sećanje na genocid prema Romina u javnosti gotovo da ne postoji.
Jedino sistematično naučno istraživanje o žrtvama i izvršiteljima genocida, a u kome se spominju i Romi i koje je objavljeno u Srbiji u poslednje tri dekade, je istraživanje o genocidu izvršenom nad Srbima i Romima u logoru Jasenovac u Hrvatskoj. Ovo dovodi do situacije da danas, čak i ako postoji volja da se prenose informacije i edukuje o stradanju Roma, nema dovoljno materijala koji bi tome koristio. Ipak, neki od razloga zašto nemamo podatke o stradanjima Roma i zločinima izvršenim nad njima, leže i u činjenici da je u Srbiji prisutan veliki broj predrasuda prema Romima, ali i rasističkog neprijateljstva.
Naše aktivnosti imaju za cilj da povećaju svest o važnosti otkrivanja istorijskih činjenica, kao i važnosti ukazivanja na kontinuitet diskriminacije Roma kao pojave koje u određenim uslovima vrlo lako može da dovede do ponovnog genocida. Romska zajednica je i dalje, pola veka nakon završetka Drugog svetskog rata, na udaru anticiganizma, delegitimizacije, kršenja osnovnih ljudskih prava i sistemske diskriminacije u velikom delu Evrope. Na primer, svakodnevne nasilne deportacije Romkinja i Roma – „Readmisanata“ iz Nemačke u Srbiju i na Kosovo. Sa druge strane, postoje inicijative koje se bore za prava Roma i koje su protiv ovih nasilnih deportacija, kao što je naprimer inicijativa alle bleiben (svi ostaju).
Iz ovih razloga, dvogodišnji projekat Škola sećanja je tako koncipiran da prikupi informacije i da proizvodi znanje na više nivoa. Dok jedan fokus leži na istorijskom istraživanju o izvršenom genocidu nad Romima, njegovim uzrocima i mehanizmima, drugi deo projekta se bavi današjnom sistemskom diskriminacijom i anticiganizmom ali i time kako prepoznati i sprečiti ove pojave.

Projekat Škola sećanja partnerski pokreću tri organizacije civilnog društva: Ženski prostor (Niš), Forum za primenjenu istoriju (Beograd) i Roma Center Göttingen (Nemačka), uz solidarnu podršku Fondacije Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg Stiftung) i Međunarodne alijanse posvećene sećanju na holokaust (International Holocaust Remembrance Alliance – IHRA).

*
* *

Biografije i apstrakti učesnika konferencije:

Igor Mitić (1977, Aleksinac), profesor istorije. Živi i radi u Aleksincu. Posle završene Gimnazije, društveno jezički smer, upisao je, a 2003. godine i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na katedri za istoriju, odbranivši diplomski rad na temu „Dragiša Cvetković u političkom životu“.
Od školske 2000/2001. godine radi kao nastavnik istorije u Osnovnoj školi „Aca Sinadinović“, u Loćiki, nadomak Aleksinca. Takođe, skoro jedanaest godina radio je u Romskom edukativnom centru u Nišu, organizaciji koja se bavila podizanjem obrazovnog nivoa dece romske nacionalnosti u Nišu i okolini. Kao član tima Romskog edukativnog centra učestvovao je i u pisanju Lokalne strategije za unapređivanje obrazovanja Roma u Nišu, pod pokroviteljstvom tadašnjeg Ministarstva prosvete i sporta i Školske uprave u Nišu.

O Priručniku „Ciganeska“ – Uvod u romsku istoriju, jezik i kulturu
Tim Romskog edukativnog centra izradio je Priručnik „Ciganeska“, za obuku nastavnika o romskoj tradiciji, običajima, istoriji i jeziku. Za ovaj priručnik osmislio je predavanja i radionice o istoriji Roma. Pojedina od ovih predavanja održana su u periodu od 2003-2006. godine u niškim osnovnim i srednjim školama. Deo tih predavanja postao je sastavni deo akreditovanog seminara. Za školsku 2011/2012. godinu seminar pod nazivom „Romaneska-elementi romske kulture u nastavi“ postao je deo Kataloga za stručno usavršavanje, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

dr Milovan Pisarri, istoričar, doktorirao je na Univerzitetu u Veneciji s radom o zločinima nad civilima u Srbiji i Makedoniji tokom Prvog svetskog rata. Oblasti njegovog interesovanja su politike prema civilima u ratnim okolnostima u Evropi u XX veku, Holokaust, genocid nad Romima, antifašizam u Italiji i Jugoslaviji. Objavio je brojne naučne članke u Srbiji i inostranstvu.

Sažetak izlaganja „Genocid nad Romima u Srbiji“
Uspostavljanjem nemačke vlasti u Srbiji donete su, između ostalog, sve naredbe kojima se regulisao položaj Jevreja i Roma na okupiranoj teritoriji. Na osnovu Nirberških zakona, oni su stavljeni tada na marginu javnog života dok su kroz zaplenu imovine, obavezne novčane kontribucije i prinudni rad, podvrgnuti ekonomskoj eksploataciji. U tom sistemu, nadzor i administrativna organizacija povereni su srpskim kvislinškim vlastima. U jesen 1941. godine, u periodu kad zbog jačanja narodnooslobodilačkog pokreta nemačke vlasti donesu odluku o masovnim streljanjima nad civilima kao meri odmazde, Jevreji i Romi muškarci izabrani su među prvim taocima određenim za streljanje.
U Beogradu, koji je tada bio sedište okupacionih vlasti i kvislinške vlade, stradanje Roma postiglo je najveću razmeru. U nekoliko racija izvršenih krajem oktobra, nemačke i kvislinške vlasti su zajedničkim snagama uhapsili Rome muškarce iz Beograda i okolnih sela i oterali ih u logor Topovske šupe. Posle tri dana, streljani su u blizini sela Jabuke. Mesec dana kasnije, žene i deca su internirani u logor na Sajmištu, odakle će većina njih biti puštena u januaru 1942. godine.
Na osnovu pronađene arhivske dokumentacije, moguće je detaljno rekonstruisati tok tih događaja, ali i formulisati hipoteze o stvarnom odnosu moći između okupatora i kvislinga po pitanju genocida nad Romima u Srbiji.

dr Đokica Jovanović (1952, Ljubljana), sociolog kulture, školovao se u Nišu, Kumanovu (Republika Makedonija) i Beogradu. Objavljuje kao autor, urednik i recenzent. Radi kao vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi u Nišu. Učestvovao je u mnogobrojnim naučno-istraživačkim projektima, objavio veliki broj knjiga, naučnih radova i publicističkih tekstova. Autor je više dokumentarnih filmova. Prvi je dobitnik nagrade „Vojin Milić“ Srpskog sociološkog društva za najbolju sociološku knjigu 2012. godine za knjigu Prilagođavanje. Srbija i moderna: od strepnje do sumnje, izdavač: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu; Čigoja štampa, Beograd i SVEN, Niš.

Rezime teksta Đokice Jovanovića „…ČUO JE DA SU CIGANI STRELJANI NA BUBNJU… Kultura zaborava ili Romi u Nišu u vreme II svetskog rata“
U Nišu i na seoskom području niške opštine početkom II svetskog rata je živelo više od 1300 Roma. Niš je tada imao oko 40.000 žitelja. Prvo masovnije hapšenje niških Roma (zna se da se radilo o „velikoj grupi“), desilo se oktobra 1942. godine, kada su uhapšeni Romi bili odvedeni u logor na Crvenom Krstu u Nišu. Inače, o sudbini niških Roma u tom periodu se ne zna mnogo. Osim retkih svedočenja očevidaca sačuvanih u raznim dokumentima, pre svega u Arhivu grada Niša, i sećanja retkih savremenika, nema sistematizovanih nalaza o ovoj stvari. Sa druge strane, sudbina Roma u ratu ne predstavlja naročit interes (sem retkih istraživača) zvaničnih ustanova (političkih, obrazovnih, naučnih, kulturnih…). Naravno, zaboravljeno je čak i to da se o Romima ništa nije želelo znati.
Publikovano u: „Kultura sjećanja: 1941. Povijesni lomovi i svladavanje prošlosti“, zbornik, Sulejman Bosto et al, Disput, Zagreb i Fondacija Friedrich Ebert Stifung, Banja Luka, 2008, Str. 83-93.

Ivan Radenković (1977, Bor), teoretičar-aktivist. Studije filozofije završio u Novom Sadu. Masterirao na problemu nauke u fenomenologiji i strukturalnoj psihoanalizi sa tezom Nauka između strukture i fenomena. Član je organizacije Gerusija (http://gerusija.com) iz Novog Sada od 2005. godine. Deo je uredništva časopisa za teorijske prakse Stvar. Organizator i učesnik programa Uvod u radikalne teorije. Aktivan u Udruženju romskih studenata iz Novog Sada kao programski koordinator. Interesuje ga marksistička epistemologija, kritička teorija društva i polit-ekonomske teorije. Učestvuje na domaćim i međunarodnim simpozijumima, tribinama i seminarima. Objavljuje po periodici.

Sažetak izlaganja „Geneologije anticiganizma i klasni rasizam“
Domen nacije i države predstavlja polje posredovanja između rase i klase. Pitanje da li je klasa opštiji pojam u odnosu na rasu različito se postavljalo s obzirom na značaj i mesto mnoštva kultura unutar datih nacionalnih okvira. Ako je nekada rasizam bio otvoreno biološki determinisana ideologija, danas, po mišljenju Etienne Balibara, prisustvujemo vremenu rasizma bez rase. Ovaj oblik rasizma je posredovan kulturološkim odrednicama pomoću kojih se naglašava fiksnost svih kultura. Međutim, u ovu kulturološku diferencijalnost ugrađena je konzervativna crta koja teži da vrednosno, konceptualno i stvarno razdvoji evropsku kulturu od prodora kultura ’trećeg sveta’, ukratko radi se o savremenom funkcionisanju kulture na način nekadašnjeg funkcionisanja rase kao biološke odrednice. Tako se anticiganizam pojavljuje kao kultura koja je inferiorna u smislu da pruža otpor idealima ’superiorne’ kulture koja se ogleda kroz društveni i politički individualizam, preduzetništvo, jednom rečju, kroz zajedničkost konstituisanu individualizmom. Efekti ovog kretanja očitovali su se i na procese podruštvljavanja rada, njegovu intenzifikaciju i heterogenizaciju u čemu je kulturna komponenta kao inačica rasizma bez rase odigrala vrlo značajnu ulogu. U procesu ’deklasizacije’ i ’derasizacije’ ideološka uloga države je bila odlučujuća.

Kenan Emini izbegao je iz bivše Jugoslavije u Nemačku gde je otpočeo borbu za prava Roma i protiv deportacija. U 2006. godini je zajedno sa drugim Romima iz bivše Jugoslavije osnovao nevladinu organizaciju “Roma Center Göttingen e.V.” (Romski Centar Getingen), nakon čega je usledilo osnivanje drugih mreža i udruženja. Kada je nemačka vlada u 2009. godini otpočela intezivniju kampanju masovnih deportacija Roma iz Nemačke na Kosovo osnovana je inicijativa “alle bleiben!” (“svi ostaju!”) sa idejom da se povežu organizacije civilnog društva i aktivisti/kinje koji se bore protiv deportacija.  Kako bi se suočili sa sadašnjim izazovima Roma i Romkinja, Kenan Emini je u saradnji sa drugim romskim aktivistima/kinjama i organizacijama širom Evrope inicirao stvaranje Evropskog pokreta Roma. U Evropski pokret Roma uključeni su pojedinci/ke i organizacije iz Nemačke, Srbije, Španije, Rusije, Rumunije, Ukrajne, Kosova, Mađarske, Italije, Francuske, Velike Britanije, Poljske i Austrije  ali je mreža aktivna i u drugim zemljama. Za Međunarodni dan Roma 08. aprila u 2013. godini u zajedničkoj akciji učestvovalo je preko 50 zemalja.

Sažetak izlaganja „Romi i Romkinje – žrtve tranzicije i ratova“
Kao rezultat sukoba u bivšoj Jugoslaviji, a nakon rasnog proterivanja i zločina veliki broj Roma je izbegao u Nemačku. Po dolasku, izbeglice su iskusile život u strahu od deportacije pre svega zbog toga što su  im nemačke vlasti odobrile samo privremeni status odnosno uvedeno je “privremeno odlaganje deportacije” što je dodatno ograničavalo njihova osnovna prava. U svom izlaganju Kenan Emini govoriće o svom radu, o položaju  Roma kako u Nemačkoj tako i u širem evropskom kontekstu, o otporu koji postoji, ali i o tome koji su mogući pravci razvoja trenutne situacije. Takođe, on će govoriti o tome na koji način sećanje na Porajmos povezuje sa svojim političkim i edukativnim radom i o tome kako prošlost odnosno učenje i poznavanje prošlosti može da oblikuje sadašnjost i budućnost.

Vesna Lučić (1969, Užice). Osnovnu i srednju školu završila u Užicu. Diplomirala 1993. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju. Od 1993. godine radi u školi, od  2000. godine u OŠ „Stari grad“ u Užicu, kao nastavnik istorije.
Voditeljka i koautorka niza seminara za nastavnike/ce. Koautorka udžbenika istorije za osnovnu školu za peti, šesti i sedmi razred, koautorka radne sveske za istoriju za peti i sedmi razred osnovne škole,  recenzent Zbirke tekstova iz istorije za sedmi i osmi razred, spisateljica nekoliko prikaza u Istorijskoj baštini, koordinatorka za izradu Priručnika za učenje o Holokaustu i autorka priloga u Priručniku, autorka časova-primera dobre prakse, objavljenih na sajtovima Otvorena škola i Digitalna učionica i drugo….

Sanja Ristić (1960), diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek istorije.  Od 2003. godine bavi se humanitarnim pravom, a nakon boravka u Jad Vašemu 2009. godine, i Holokaustom. Jedan od autora/ki Priručnika za učenje i Holokaustu namenjenog nastavnicima/cama. Predaje istoriju u XIII beogradskoj gimnaziji.

O „Priručniku za učenje o Holokaustu“:
Cilj nastanka ovog Priručnika (Platoneum i Savez jevrejskih opština Srbije, Novi Sad-Beograd 2012. godine) je upoznavanje nastavnika/ca sa: ciljevima, metodologijom i metodikom izučavanja Holokausta u nastavi, osnovnim pojmovima, aspektima i hronologijom Holokausta kod nas i u svetu, domaćim istorijskim izvorima i literaturom o Holokaustu, kao i prevedenim nastavnim materijalima, pružanje informacija o stranim sajtovima na kojima se mogu dobiti informacije i materijali vezani za Holokaust, kao i pružanje ideja i modela, kako se mogu koristiti istorijski izvori u nastavi o Holokaustu, kroz primere dobre prakse. Časove o Holokaustu čini 13 priloga u kojima je interdisciplinarno i multidisciplinarno obrađena tema Holokausta. Ukupno u prilozima ima: 9 časova srpskog jezika, 5 časova građanskog vaspitanja i 9 časova  istorije, kao i uvodni prilog o značaju arhiviranja.
Ono što je karakteristično za sve nastavne jedinice je korišćenje pisanih izvora, fotografija, karata, odlomaka iz književnih dela. Na osnovu ovog materijala učenici/ce znaju definiciju pojmova antisemitizam, Holokaust, geto, pravednici;  prepoznaju na istorijskim izvorima primere antisemitizma i Holokausta; znaju gde se nalaze glavna stratišta Jevreja u Srbiji; razumeju na koji način su Jevreji i druge grupe gubili identitet i bili meta progona; povezuju literarni tekst sa istorijskim kontekstom; razumeju uticaj nacističke propagande na promociju sopstvenog političkog programa i ideologije korišćenjem produkata kulture; neguju sećanje na stradale i preživele.

O filmu „Pogrešna reč – odšteta Romima i Sintijima u Nemačkoj?”
Film Katrin Sejbold i Melani Špita, (1987), 85 min, nemački / sa srpskim titlovima. Dokumentarni film „Pogrešna reč – odšteta Romima i Sintijima u Nemačkoj?“ je po prvi put prikazao progon nemačkih Roma i Sintija za vreme nacista, iz ugla proganjanih. Snimili su ga Melanie Špita (Melanie Spitta), ćerka preživelih i filmska rediteljka Katrin Sejbold (Katrin Seybold), tokom perioda kada su predstavnici Sintija i Roma u Nemačkoj počeli otvoreno da kritikuju uskraćene i zakasnele odštete i uopšte grube prakse institucija prema preživelima. Ovaj film iz 1987. godine otkriva nikada objavljene dokumente, policijske dosijee i fotografije nacista koji su vršili medicinske eksperimente u koncentracionim logorim nad zatočenim ženama, decom i muškarcima. Zašto je zapadnonemačka birokratija te dokumente sakrivala? Preživeli i njihova deca svedoče o često uzaludnoj borbi za odštetu i priznanje rasno motivisanog progona i ubijanja i o neprestanoj diskriminaciji Sintija i Roma od strane nemačkih vlasti.

O organizatorima:
Ženski prostor (Niš), www.zenskiprostor.org
Ženski prostor je udruženje građanki koje se bavi osnaživanjem i organizovanjem  žena iz marginalizovanih društvenih grupa. Tokom rada Ženski prostor posvećuje najviše pažnje Romkinjama, kako onima koje žive u romskim naseljima, tako i onima koje su integrisane ali se suočavaju sa diskriminacijom na osnovu svog porekla. Oblasti u kojima radimo su: feministička i antifašistička edukacija, opismenjavanje i doškolovanje, ekonomsko osnaživanje, politička participacija, lobiranje i zagovaranje sistemskih rešenja, jačanje ženskih inicijativa i organizacija, podrška manjinskom aktivizmu, rad sa medijima i javnošču na ukidanju stereotipa i predrasuda, kultura i umetnost.

Forum za primenjenu istoriju (Beograd), www.fpi.rs/blog, starosajmiste.info
Udruženje Forum za primenjenu istoriju (FPI) predstavlja platformu za produkciju znanja i javnu medijaciju istorije. Naš cilj je da podstičemo istorijsko učenje i javni diskurs o kontroverznim, prećutkivanim ili potisnutim događajima u istoriji i da na taj način omogućimo svim članovima društva da aktivno učestvuju u stvaranju jedne „istorije odozdo”. Sa našim aktivnostima podržavamo istraživanje i kritičku diskusiju o istorijskim događajima i idejama, i obrazujemo o društvenom i političkom potencijalu sećanja i istoriografije. Na ovaj način istorija postaje praktično sredstvo za menjanje društvene realnosti i može se koristiti – na kritičan način – u borbi za emancipaciju i socijalnu transformaciju.

Roma Center Göttingen e.V., www.roma-center.de
Roma Center Göttingen e.V. osnovan je od strane Roma iz bivše Jugoslavije koji su izbegli u Nemačku. Kroz različite kulturne, društvene i humanitarne aktivnosti borimo se za osnovna prava Roma i drugih izbeglica iz bivše Jugoslavije, te doprinosimo kulturnoj raznolikosti sa ubeđenjem da mirno organizovanje različitih etničkih grupa dovodi do nestajanja predrasuda i bolje integracije u nemačko društvo.

In den letzten Jahren hat die Regierung Serbiens die große Bedeutung der Aufarbeitung der systematischen Ermordung der Juden zur Zeit der Besatzung durch die Nationalsozialisten erkannt und im Jahre 2012 veranstaltete sie die erste temporäre Ausstellung über den Holocaust in Serbien 1941-1944. Die Geschichte der Ermordung der Roma in Serbien zur Zeit des Zweiten Weltkriegs dagegen ist weiterhin nicht genügend erforscht und kaum bekannt.  Neben dem Fehlen einer Kultur der Erinnerung an diese Ereignisse haben die weitgehende Vernachlässigung in der historischen Forschung und die fehlende Thematisierung des Völkermords an den Roma in den Lehrplänen der Schulbildung dazu geführt, dass diese Ereignisse in der Öffentlichkeit fast vollständig in Vergessenheit geraten sind.
Die wenigen systematischen wissenschaftlichen Forschungen über die Opfer und Täter des Völkermords an den Roma, die in den letzten drei Jahrzehnten in Serbien veröffentlicht worden sind, beziehen sich auf den Völkermord an den Serben und Roma im Lager Jasenovac in Kroatien. Heute stehen wir so vor dem Problem, dass, selbst wenn ein Interesse an Information und Bildung über Verfolgung und Leid der Roma in Serbien bestehen sollte, zu wenig Material dafür zur Verfügung steht. Eine der Ursachen für den Mangel an Information zur Verfolgung der Roma ist allerdings auch darin zu suchen, dass in Serbien Vorurteile und Rassismen den Roma gegenüber zum Alltag gehören.

Unsere Aktivitäten möchten dazu beitragen ein Bewusstsein dafür zu schaffen, wie wichtig es ist, die historischen Tatsachen aufzuarbeiten, auch im Hinblick auf die Kontinuität der Diskriminierung der Roma, die unter entsprechenden Umständen zu einem erneuten Völkermord führen könnte. In weiten Teilen Europas ist die Gemeinschaft der Roma auch ein gutes halbes Jahrhundert nach dem Ende des Zweiten Weltkriegs Ziel von Antiziganismus, Delegitimierung, Menschenrechtsverletzungen und systematischer Diskriminierung. Beispielsweise sind gewaltsame Deportationen von „geduldeten“ Roma aus Deutschland nach Serbien und in das Kosovo seit Inkrafttreten des Rücknahmeabkommens an der Tagesordnung. Gegen diese Praktiken gibt es jedoch auch Widerstand – genannt sei zum Beispiel die Initiative „alle bleiben“, die sich gegen Abschiebungen und für die Rechte von Roma einsetzt.

Aus den dargelegten Gründen ist das zweijährige Projekt „Schule der Erinnerung“ so konzipiert, dass es auf mehreren Ebenen Informationen sammelt und Wissen produziert. Während ein Schwerpunkt auf der historischen Forschung zum Völkermord an den Roma, seinen Ursachen und Mechanismen liegt, beschäftigt sich ein anderer Teil des Projekts mit Antiziganismus und systematischer Diskriminierung der Roma heute und fragt, wie wir dagegen vorgehen können.

Das Projekt „Schule der Erinnerung“ wird von drei Organisationen aus Serbien und Deutschland getragen, dem Women’s Space aus Niš, dem Forum für Angewandte Geschichte aus Belgrad und dem Roma Center Göttingen e.V. Es wird ermöglicht durch die freundliche Unterstützung der Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe und der International Holocaust Remembrance Alliance – IHRA.

In recent years, the Serbian government has recognized the importance of raising awareness about the extermination of the Jews during Nazi occupation and in early 2012 organized the first temporary exhibition on the Holocaust in Serbia 1941-1944. The history of the Roma genocide in Serbia during the Second World War, however, is still insufficiently studied and widely unknown. The lack of a culture of remembrance of these events, the neglect of the Roma genocide in historical research and its absence from the curricula of school education have lead to the falling into oblivion of these events in the public.
The only systematic scientific research on the victims and perpetrators of Roma genocide conducted in the last three decades in Serbia was focused on the genocide against Serbian and Roma population in the Jasenovac camp in Croatia. Today we are faced with the problem that even if there might exist the wish to inform and educate about persecution and suffering of the Roma in Serbia, there isn’t enough material available to work with. Still, one of the main reasons for the lack of information and education on the persecution of the Roma, lies in the fact that in Serbia prejudices and racism against the Roma are part of everyday life.

Our activities aim to raise awareness about how important it is to work on the historical facts, with regard to the continuity of discrimination against the Roma, which could in a particular situation result in a repeated genocide. More than half a century after the end of World War II, in many parts of Europe the Roma community is target of Antigypsyism, delegitimization, human rights violations and systematic discrimination. For example, violent deportations of Roma refugees from Germany to Serbia and Kosovo are organized regularly according to the readmission treaty. But there is also resistance – as for example the initiative “alle bleiben” which fights for the rights of the Roma and against deportations.

For the above reasons, the two-year project “School of Remembrance” is designed so that it collects information and produces knowledge at several levels. While one focus is on the historical research on the Roma genocide, their causes and mechanisms is, another part of the project deals with Antigypsyism and systematic discrimination against the Roma today and asks how we can fight it.

The project “School of Remembrance” is supported by three organizations from Serbia and Germany, the Women’s Space from Niš, the Forum for Applied History from Belgrade and the Roma Center Göttingen e.V. and made possible by the generous support of the Rosa Luxemburg Foundation Southeast Europe and the International Holocaust Remembrance Alliance – IHRA.

Organizacije Ženski prostor (Niš) i Forum za primenjenu istoriju (Beograd) pozivaju vas da se prijavite na konferenciju „Škola sećanja – prikupljanje znanja o genocidu nad Romima/kinjama i kako se boriti protiv anticiganizma”, koja će se održati u periodu od 27. do 29. septembra 2013. godine u Nišu i koja je namenjena aktivistima/kinjama organizacija civilnog društva, političkih partija i medija, u cilju zajedničkog stvaranja pravednijeg i demokratskijeg društva u kome živimo.

Istorija stradanja Roma u Srbiji tokom Drugog svetskog rata još uvek nije dovoljno istražena i poznata. Nedostatak kulturnih događaja koji bi podsećali na ove zločine, i njihovo zanemarivanje u istoriografiji, pa čak potpuni izostatak u obrazovnom gradivu uopšte, doveli su do toga da sećanje na genocid prema Romina u javnosti gotovo da ne postoji. Ovo dovodi do situacije da danas, čak i ako postoji volja da se prenose informacije i edukuje o stradanju Roma, nema dovoljno materijala koji bi tome koristio. Ipak, neki od razloga zašto nemamo podatke o stradanjima Roma i zločinima izvršenim nad njima, leže i u činjenici da je u Srbiji prisutan veliki broj predrasuda prema Romima, ali i rasističkog neprijateljstva. Zbog toga je važno pokrenuti aktivnosti kako bi se povećala svest o važnosti otkrivanja istorijskih činjenica, kao i važnosti ukazivanja na kontinuitet diskriminacije prema Romima kao pojave koja u određenim uslovima vrlo lako može da dovede do ponovnog genocida. Romska zajednica je i dalje, više od pola veka nakon završetka Drugog svetskog rata, na udaru anticiganizma, delegitimizacije, kršenja osnovnih ljudskih prava i sistemske diskriminacije u velikom delu Evrope.

Iz ovih razloga, dvogodišnji projekat „Škola sećanja” je tako koncipiran da prikupi i podeli informacije o stradanju Roma i Romkinja na više nivoa. Jedan deo naših aktivnosti će se odnositi na istorijsko istraživanje o izvršenom genocidu nad Romima, njegovim uzrocima i mehanizmima, a drugi deo će se baviti sistemskom diskriminacijom i anticiganizmom prisutnim u današnje vreme, ali i time kako prepoznati i sprečiti ove pojave. Ova konferencija na kojoj će se, do sada prikupljene informacije podeliti, a učesnici/ce zajedno uključiti u kreiranje sledećih koraka, je prva u nizu planiranih aktivnosti .

Projekat „Škola sećanja“ su partnerski pokrenuli: Ženski prostor (Niš), Forum za primenjenu istoriju (Beograd) i Roma Centar Göttingen, uz solidarnu podršku Fondacije Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg Stiftung) i Međunarodne alijanse posvećene sećanju na Holokaust (International Holocaust Remembrance Alliance – IHRA).

Prva konferecnija „Škola sećanja – sticanje znanja o genocidu nad Romima i kako se boriti protiv anticiganizma” će biti održana od 27. do 29. septembra 2013. godine, u Nišu.

Učesnicima/cama konferencije su obezbeđeni putni troškovi, kao i troškovi smeštaja i obroka.

Prijave slati na adresu: prijave@zenskiprostor.org.

Rok za prijavu je 15. septembar 2013. godine

Prijavni formular možete preuzeti ovde

Poziv na konferenciju u pdf formatu

Projekat „Škola sećanja“: saopštenje za javnost u pdf formatu